Berzansko posredovanje

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom (posedovanjem) se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva.

Vlasnik akcija kupovinom stiče deo kapitala kompanija i po osnovu svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

• upravljanje,
• dividendu,
• likvidacioni ostatak u slučaju likvidacije preduzeća.

Akcije pružaju mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva po dva osnova: po osnovu porasta cene akcija ili po osnovu raspodele dividende koja se deli akcionarima ukoliko kompanija ostvari pozitivan finansijski rezultat i skupština donese takvu odluku.

Nominalna vrednost akcije predstavlja novčani iznos po kojoj se emituju akcije i po kojoj se registruju u knigovodstvu akcionarskog društva. Ovu vrednost u momentu izdavanja akcija određuje skupština akcionarskog društva.

Kod običnih akcija knjigovodstvena i nominalna vrednost su izjednačene samo u momentu emisije akcija. Kasnije, knjigovodstvena vrednost običnih akcija predstavlja računovodstvenu kategoriju i dobija se kao količnik ukupnog kapitala iz bilansa i broja akcija.

Dividenda je deo godišnje dobiti akcionarskog društva, koji pripada akcionaru srazmerno njegovom učešću u  kapitalu akcionarskog društva.

Ne postoji zakonska obaveza akcionarskog društva da isplati dividendu. Odluka o isplati dividende donosi se na Skupštini akcionara.

Postoje sledeći slučajevi:

• dividenda se ne isplaćuje ukoliko je akcionarsko društvo u protekloj godini poslovalo sa gubitkom
• ako je akcionarsko društvo u protekloj godini poslovalo sa dobitkom, ono može:
  • svojim akcionarima isplatiti dividendu u novcu
  • ili emitovati novu emisiju akcija za svoje akcionare srazmerno njihovom učešću u  kapitalu akcionarskog društva.

Berza je organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve je propraćeno standardizovanom dokumentacijom.

Uloga berze, između ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

Berzanski posrednik (brokersko-dilersko društvo) je pravno lice osnovano po Zakonu o tržištu kapitala za poslove trgovanja hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu-berzi. U zavisnosti od načina organizacije berzanskog posrednika, ovlašćena lica za trgovanje berzanskih posrednika mogu nastupati kao:

• Broker – posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, a za račun klijenta ili u ime i za račun klijenta. Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju. Provizija se plaća po izvršenju transakcije;
• Diler – trgovac hartijama od vrednosti koji trguje u svoje ime i za svoj račun.

• Emitent (izdavalac) – pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva.
• Investitor – svaki kupac hartija od vrednosti, pravno ili fizičko lice.
• Institucionalni investitor – pravna lica čija je osnovna delatnost finansiranje investicija na pr. investicione banke, fondovi, osiguravajuća društva i sl. Navedeni investitori finansiranje projekata vrše kupovinom akcija na primarnom tržištu, a potom ih preprodaju na berzi, kako bi novac uložili u druge projekte.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (skraćeno: Centralni registar hartija od vrednosti) je institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja transakcija zaključenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartije od vrednosti i ne dobije novac.

Poslovanje Centralnog registra hartija od vrednosti se bazira na principu indirektnog pristupa, što znači da krajnji korisnici (izdavaoci hartija od vrednosti i vlasnici-imaoci hartija od vrednosti) zaključuju ugovor sa članom Centralnog registra hartija od vrednosti (brokersko-dilerska društva i banke), a oni im pružaju usluge iz nadležnosti Centralnog registra hartija od vrednosti. Te usluge obuhvataju otvaranje i administriranje računa hartija od vrednosti, izdavanje izvoda sa računa, davanje naloga Centralnom registru hartija od vrednosti za sprovođenje željenih radnji u ime svojih klijenata. To znači da vlasnici ne mogu direktno otvoriti račun u Centralnom registru hartija od vrednosti, već to za njih radi jedan od 20 članova. Za otvaranje vlasničkog računa je potrebna propisana dokumentacija za identifikaciju iz kojih član Centralnog registra hartija od vrednosti unosi informacije u bazu podataka i otvara račun klijentu.

Kliring i saldiranje su radnje koje se, u Centralnom registru hartija od vrednosti obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje. Ove radnje odnose se na međusobno poravnjavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija, sa starog na novog vlasnika kao i prenos sredstava sa račun kupca na račun prodavca.

Ponuda za preuzimanje akcija je javni poziv svim akcionarima za kupovinu njihovih akcija po jedinstvenoj ceni utvrđenoj u skladu za Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Utvrđeni rok trajanja ponude ne može biti kraći od 21 dan a ni duži od 45 dana. Ponudu za preuzimanje odobrava Komisija za hartije od vrednosti. Ponuda može biti dobrovoljna i obavezujuća. Obavezujuća ponuda za preuzimanje se odnosi na svako fizičko ili pravnoj lice koje je posredno ili neposredno, steklo 25% i veće učešće u osnovnom kapitalu akcionarskog društva.